STEREOVOX Intervju POSITIVE FEEDBACK ONLINE – BROJ 30

Poslali smo nekih 20-ak pitanja na adresu 50 različitih proizvođača, i u nastavku slede njihovi odgovori.
Cilj ove ankete je da da odgovore na neka osnovna pitanja koja se pojavljuju na različitim sajtovima.
STEREOVOX Chris Sommovigo, Stereovox PFO

PFO : Zašto su kablovi bitni? Interkonekt, zvučnički, i AC veze? Sterevox Signal utiče na sve kroz šta prolazi, isto kao što to kroz šta prolazi utiče na njega.

SV : Pod signalom podrazumevam organizovan impuls (ili impulse) električne struje i voltaže pobuđene u žici. U kojoj meri je to uočljivo je (i uvek je bilo) predmet intenzivnih debata u našoj industriji. Ali činjenica je da električni impuls ne može da se prenosi bez posrednika, a, kada je reč o posredniku, postoje kontinuirani međusobni uticaji između njega i signala.

PFO : Šta mislite o metalima...bakar, srebro, zlato ili nešto treće? Šta mislite o mešavinama?

SV : Ne postoji savršena teorija u vezi sa ovim pitanjem. Iako često viđamo oznake „čisto srebro“, „čisto zlato“ ili „čist bakar“, one nemaju nikakve veze sa kvalitetom dizajna. Delotvorna vrednost metala, na primer, nije obavezno uslovljena njihovom hiper-čistoćom ili atomskim brojem, već više njihovom čvrstoćom, veličinom i oblikom.

PFO : Šta mislite o izolatorima... Teflon ili nešto drugo?

SV : Izolatori su veoma bitni u čitavom sistemu. Odlikuju ih brojne zajedničke karakteristike, od osnovnih elemenata do električnih efekata koji mogu nastati u njihovoj reakciji sa elektrostatičkim poljem. Ne postoji savršen izolator, ali na raspolaganju nam je široka paleta izolatora, i imamo mogućost da izaberemo onaj koji nam najviše odgovara.

PFO : Šta mislite o NE izolaciji?

SV : Tako nešto ne postoji.

PFO : Šta mislite o merenjima...šta nam ona govore? Šta nam ne govore?

SV : Merenja mogu da nam kažu ono osnovno, da nam pomognu da prikupimo podatke iz kojih ćemo (nadamo se) moći da izvedemo konkretnije podatke o tome zašto audio kablovi mogu da utiču na signal tako da to slušaoci primete. Ali, dosadašnja merenja nisu uspela da nam pomognu da uspostavimo krivulju predvidljivosti dizajniranja kablova, osim u slučajevima ekstremnih električnih karakteristika. Nemoguće je, na primer, koristiti uređaje za električna merenja za prikupljanje bilo kakvih korisnih znanja o razlikama između dva kabla koja su identična u svemu osim u čvrstini svojih provodnika. A čvrstina je bitna.

PFO : Šta mislite o konektorima...koliko su bitni?

SV : Bez njih bi Vam bilo teško da signal prevedete iz jedne u drugu stvar. Ja lično mislim da konektori imaju običaj da upropaste stvari, tako da sam odlučio da u partnerstvu sa Stjuartom Markusom iz Vampire Wire-a proizvedem Xhadow konektore. Konektor ne može da poboljša Vaš kabl, ali dobar konektor može da pomogne kablu da pokaže kvalitet koji ima. To bi bilo otprilike sve što možemo da tražimo od konektora.

PFO : Zašto ova geometrija...trakasti, upleteni, spiralni...?

SV  : To su elementi dizajna zamišljeni da oblikuju i manipulišu elektrostatička i elektromagnetna polja, koja su u interakciji među sobom i sa prenosnikom kroz koji putuju.

PFO : Zašto zaštita? Zašto ne zaštita?

SV : Zaštita pre svega štiti signal od uticaja spoljnih izvora, a takođe sprečava curenje signala u oblasti izvan kabla. Zaštita je preporučljiva u nekim slučajevima, u drugima ne. Ja zaštitu volim da poredim sa krovom na kabrioletu: dobro je imati ga kada počne kiša. Imajući u vidu preaktivno elektronsko okruženje u kome živimo, čini se kao da uvek pada kiša.

PFO : Šta mislite o usviravanju? Zašto (ni)je bitno?

SV  : Čini se da je kablovima potrebno neko vreme da se prilagode sistemu. Nemam prikupljene podatke koji objašnjavaju taj proces. Drugi zastupaju analogiju „formiranja kondenzatora“, koja je samo kvazi-analogija, budući da dužina žice može uspešno da se oblikuje prema kondenzatoru. Čini se generalno prihvaćenim da do „usviravanja“ dolazi kod kablova, i takođe je generalno prihvaćeno da niko ne zna tačno zbog čega. To uključuje i mene.

PFO : Šta mislite o dužini kabla? Zašto (ni)je bitna?

SV : Osnovno pravilo: dugački interkonekt kablovi, kratki zvučnički kablovi. Kod predugačkih zvučničkih kablova ugrožava se sposobnost pojačala da priguši na pravi način inerciju niskotonca koji se pomera. Ovo ne važi za dugačke interkonekt kablove, ali u kablovima sa kapacitetom i induktivnošću koji nisu „sredina puta“ može doći do toga da interkonekt kabl utiče na signal na isti način kao high-pass ili low-pass filteri. To je malo verovatno kada se ima u vidu dizajn većine kablova na tržištu, ali uvek će biti zalutalih proizvoda „revolucionarnih“ mislilaca, koji će praviti probleme svojim ekstremnim dužinama.

PFO : Šta je usmerenost?

SV : Signali koji putuju u audio sistemu, bilo analogni bilo digitalni, jesu AC signali. Naizmenična struja „ide u oba smera“ u provodniku. Ukoliko uporedite to sa klipom u motoru, dobićete jasnu ilustraciju: ne možete imati „usmereni“ klip – mora podjednako lako da se pomera napred i nazad kako bi mogao da funkcioniše. Ukoliko se lakše pomera nazad nego napred, znači da je u nekoj meri slomljen. Isti je slučaj sa AC signalom. Ukoliko bolje radi u jednom smeru nego u drugom, proverite konektore i spojeve pre nego što proglasite usmerenost. Znam da ovakav stav neće naići na odobravanje. Zovite me džangrizalom.

PFO : Kako ste došli do toga?

SV : Propustio sam da skrenem levo kod Albukerkija – ostalo je istorija.

PFO : Koja je Vaša osnovna dizajnerska filozofija/cilj?

SV : Dizajnirati jednostavno, elegantno, i usavršavati, usavršavati, usavršavati.

PFO : A zašto je baš to ono čemu težite?

SV : Jednostavnost je suština elegancije, a elegancija je jednostavno reč koja (po meni) izražava suštinu čitavog i kompletnog odgovora.

PFO : Na koji način ostvarujete postavljene ciljeve?

SV : Zurenjem. Ponekad deluje i trljanje slepoočnica.

PFO : Koliko uspešni smatrate da ste bili u ostvarivanju ciljeva koje ste sebi postavili?

SV : Sasvim sam zadovoljan progresivnom evolucijom mojih dizajna. Usavršavam ove ideje već skoro 15 godina i još uvek pronalazim male oblasti u koje mogu da zađem.

PFO : Kako nameravate da prevaziđete ono što ste već postigli?

SV : Akumuliranjem iskustava zasnovanih na mojim prošlim dizajnima, teoretisanjem o promenama, korišćenjem raznih metoda za testiranje teorija, itd.

PFO : Kuda sve to vodi?

SV : Mislim da je još uvek otvoreno široko polje napredovanja u oblasti bežičnih žica.

PFO : Kome se divite?

SV : Reju Kimberu i Džordžu Kardasu. Ovi momci su pravi čudotvorci u oblasti audio kablova!

Stereovox SEI-600II i LSP-600 interkonekt i zvučnički kabl

Izdavač „Stereofila“ Džon Etkinson (John Atkinson) rekao je jedne večeri 1995. godine:

„Ono što smatram zaista fascinantnim je što u industriji koja je toliko stara kao što je to slučaj sa industrijom audio kablova nova kompanija može da se pojavi niotkuda i da sve poremet.i“

On se zapravo sasvim dobronamerno podsmevao mom priznanju da smatram fascinantnim dizajn kablova, naročito kada se kombinuju različiti provodni materijali.Komentar Džona Etkinsona bio je potpuno razumljiv. Već 1995. godine imali smo okrugle, ravne i cevaste provodnike, napravljene od srebra, zlata i bakra, kao i razne legure i kombinacije različitih materijala za jezgra i oplate. Bilo je kablova zaštićenih različitim tkaninama i polimerima, Teflonom, vazduhom, vodom, čak i svetlošću. Neki su bili zaštićeni, neki ne; neki su imali neobična izlazna kola; činilo se da je većina tehničkih mogućnosti već istražena i predstavljena od strane tada aktuelnih proizvođača. Gde sam već čuo to ime?

Stereovox nije novo ime. Osnovali su ga kao kompaniju za proizvodnju kablova 1999. godine Kris Somovigo (Chris Sommovigo) i njegov dugogodišnji partner Antonio de Almeida Santos (Antonio de Almeida Santos), a Somovigo je prisutan u industriji mnogo duže od toga. Stvorio je Illuminati 1992. godine, sa nesumljivo prvim pravim 75-ohm digitalnim S/PDIF kablom, koji je doduše imao problem sa odjekom usled neprilagođene impedancije. Kasniji Illuminati model, Orchid, naširoko je poznat i zapamćen kao prvi pravi moćni digitalni kabl. Somovigo se zatim preselio u Jutu (Utah), gde je radio sa Rejem Kimberom (Ray Kimber) iz Kimber Kable-a: Kimber je prodavao Illuminati proizvode, a njih dvojica su zajedno radili na unapređivanju proizvoda. Taj projekat nije uspeo, ali su za to vreme Somovigo i Santos osnovali kompaniju za snimanje, Stereovox, i započeli su sa snimanjem Moskovske simfonije, koja je nastala u zimu 1996. godine. Saradnja sa Kimberom je potom okončana, postojeći Illuminati proizvodi prešli su u ruke Kimber Kable-a, a Somovigo je ponovo započeo samostalno da dizajnira kablove, koji su se prodavali pod imenom Stereovox. Prva dva Stereovox kabla, SEI-600 interkonekt kabl i LSP-600 zvučnički kabl, pojavili su se 1999. godine. Zvučali su izvrsno i imali su jedinstvene aluminijumske konektore koje je napravila kompanija Xhadow. Somovigo je takođe bio deo kompanije Xhadow – njegov partner tamo bio je Stjuart Markus (Stuart Marcus).

Nažalost, Stereovox kablovi su se pojavili u periodu koji je bio loš za proizvodnju i prodaju luksuznih proizvoda, tako da je Somovigo počeo da redizajnira verzije kablova kako bi bile jeftinije za proizvodnju, uvodeći i neke nove ideje tokom tog procesa. Važno je ono što je unutra Svi današnji Stereovox analogni kablovi imaju isti dizajn: uvrnuti par dva identična koaksijalna provodnika, i još neke delove; na sredini svakog koaksijalnog provodnika nalazi se fini provodnik sa čvrstim srebrnim jezgrom. Ekspandirana vazduhom ili mehurićima, Teflonska traka je spiralno obmotana oko toga, pri čemu je površina trake blago sinterirana kako bi bila u stalnom kontaktu sa narednim slojem, omotačem. Omotač nije standardni upleteni ili folijumski tip, već izuzetno fina multi-provodnička žica sačinjena od srebrno-bakarnih licni, koja je takođe spiralno obmotana oko kabla. Teflon je zatim sinteriran ka spoljašnjosti omotača. Na svakom kraju kabla dve baze su spojene, kao i dva centralna provodnika, a odgovarajući Xhadow provodnik je pričvršćen postupkom koji se naziva Intimately Stressed Contact. Postoje još dva Teflonom zaštićena srebrno-bakarna provodnika koja se protežu uz uvrnuti par (to su „još neki delovi“ koji su gore spomenuti).

Oni se ne koriste u interkonekt i zvučničkim kablovima sa jednim vodom, ali predstavljaju treći provodnik u izbalansiranom interkonekt kablu. Sve u vezi sa Stereovox kablovima je luksuzno, od pomodnog aluminijumskog koferčića u koji su upakovani pa do načina na koji čvrsto povezuju uz samo jedno blago pritiskanje. Nisam pobornik uglačanih, kromiranih površina kakve viđam na nekim audio draguljima, i potpuno sam netolerantan prema preteranoj gluposti koja ponekad prati high-performance kablove. Žice Stereovox kablova su, međutim, odlične. Male su, fleksibilne, jednostavne za usmeravanje i, kao što sam već naveo ranije, stvaraju čvrstu vezu. Lepi na oko i jednostavni za instaliranje, ali... Tehnologija je drastično napredovala od 1995. godine kada je Džon Etkinson izrekao svoju opasku. Poslednje generacije elektro-uređaja, kao što su pojačala Halcro dm58 i VTL S-400 su neverovatne. Zvuče mnogo neutralnije i međusobno sličnije nego pre samo nekoliko godina. Phono kertridži, CD prenosi, čak i integrisani CD plejeri polako postaju uobičajeni. Sličan proces sazrevanja odigrao se i u industriji kablova, koji postaju sve sličniji. Sa današnjim najboljim kablovima više se ne može govoriti o postojanosti srebrnih provodnika, na primer, ili o različitim zvukovima koje proizvodi koaksijalni, ravni provodnik. Današnji najbolji kablovi se opasno približavaju neutralnosti, tako da se može reći da pružaju blago različite perspektive neutralnosti. Stereovox kablovi nesumljivo spadaju u ovu grupu i zaslužuju da se porede sa najboljima među najboljima. Dva zvučnička i interkonekt kabla koja sam dugo godina preporučivao su Nordost`s Valhallas i Nirvana`s SX-Ltds, koji spadaju u najbolje kablove današnjice.

Oni se približavaju neutralnosti na suprotan način. Valhallas je orijentisan ka brzini, jasnoći i definiciji, i pomalo je hladan u reprodukciji instrumentala. Prednosti Nirvana kablova su njihova konzistentnost, bogat i prirodan spektar zvučnih boja i tekstura, ali im nedostaje brzina i izoštrenost Valhallas kablova. Druga dva dizajna koja sam u međuvremenu razmatrao, Audience Au24 i Silversmith`s Silver spadaju negde između: tonski su neutralniji, ali im nedostaje snaga Nordost ili Nirvana kablova. Kada je reč o tonskom balansu, Stereovox kablovi veoma liče na Valhallas. Muški vokali i instrumentali su nešto slabiji i bleđi nego kod Nirvana kablova. I Stereovox i Valhallas kablovi mogu da zvuče neutralno u odgovarajućem okruženju, mada je verovatnije da će okruženje biti odgovarajuće za Stereovox kablove. Stereovox žice se ističu pre svega po tome kako usklađuju aspekte snimanja kao što su dinamički opseg, vremenska preciznost itd. sa tonskom složenošću, gustinom slika i koherencijom. Da biste saželi mojih šest meseci slušanja svih vrsta muzike u lako razumljiv primer pustite LP Dire Straits-a Making Movies (Warner Bros. BSK 3480), prvu stranu. Svi koji imaju preko 40 godina sigurno imaju tu kopiju, i to je dobro snimljen album sa odličnom dinamikom, brojnim detaljima i uspešno izbalansiranim spektrom glasova i akustičkih instrumenata. U okruženju moje sobe i na mom sistemu Stereovox kablovi su dali najbolji rezultat u usklađivanju ovih elemenata. Oštri zvuk bubnjeva u „Romeo and Juliet“ je eksplozivan, ali i dalje čuva čvrst, realističan ton. Gitarske deonice Marka Knoflera (Mark Knopfler) su takođe precizne, svaka nota počinje oštrim pucketanjem i razvija se u prazan, metalni ton.

Poređenja radi, Valhallas kablovi bubnjevima i gitari daju previše kontrasta. Nirvana SX-Ltds, sa druge strane, proizvodi izuzetno guste, složene, višedimenzionalne slike, ali one nisu toliko upečatljive i jasne kao što su one koje daju Stereovox i Valhallas kablovi. Drugi primeri: slika Knoflerovog glasa bila je precizna, ali sa Valhallas-om pomalo slabašna; sa Nirvan-om je dobila na čvrstini, ali je bila malčice nejasne artikulacije. Stereovox žice savšeno su iskombinovale najbolje atribute Valhallas-a i Nirvan-e. Knoflerova slika i eho okruženja bili su kristalno jasni sa Valhallas-om, prividne prostorne granice oko njega precizno locirane, ali su tri granice bile toliko čvrsto povezane da su bile skoro isključene od ostatka. Suprotno se dogodilo sa kablom Nirvana SX-Ltds: postojala je realistična, prirodna koherencija, ali ni Knofler ni zidovi nisu bili dovoljno precizni i ubedljivi. I u ovom slučaju, Somovigovi Stereovox kablovi sjedinili su u sebi najbolje karakteristike Valhallas-a i Nirvan-e. Način na koji Stereovox kablovi šire zvuk kroz prostor takođe je bolji od onog na koji sam nailazio kod drugih kablova. Pre nego što sam otkrio Stereovox, lako sam prihvatao perspektivu bilo kog kabla koji je u tom trenutku bio u mom sistemu (Nordost ili Nirvana). Valhallas mi je dao manje, fokusiranije slike i dramatičniji osećaj prostora među njima. SX-Ltds pravio je širu, koherentniju zvučnu platformu, ali sa malo mekšim fokusom.

Uprkos razlikama, oba su delovala prihvatljivo, ali tek sam zahvaljujući Stereovox-u postao svestan kompromisa koja su druga dva tipa kablova pravila. Svoje proučavanje nastavio sam slušajući 45rpm set Creedence Clearwater Revival` s singlova (Analogue Productions AAP CCR7). Kako sam do tada upornim slušanjem već dobro istančao čula, postao sam veoma zahtevan. Pažljivo sam očistio ploče i dva puta proverio položaj mojih Wilson Audio Sophia 2 zvučnika. Uverio sam se da su vrata i prozori otvoreni tačno koliko treba. I pored svega toga, nešto mi je smetalo. Sa Valhallas-om je postojao odsjaj u glasu Džona Fogertija (John Fogerty) koji nisam mogao da slušam. Sa Nirvan-om sam mogao da slušam četiri sata, ali jednostavno nisam bio zadovoljan. Sa Sterevox kablovima sve je došlo na svoje mesto. Nakon dve nedelje prestao sam da se bunim oko svega i počeo sam da uživam u muzici. Rezime Veoma sam impresioniran Stereovox kablovima, i savetujem svima onima koji nameravaju da kupe kablove, ili samo da nauče više o svom sistemu, da ih obavezno poslušaju. Stereovox kablovi nisu savršeni. I oni imaju (doduše u manjoj meri) nešto hladniji balans tonova, poput Nordost Valhallas-a, ali takođe imaju brzinu i jasnoću Valhallas-a. Dinamičniji su i vremenski precizniji od Nirvan-inog SX-Ltd, ali su sačuvali njegovu koherenciju i bogatstvo tonova. Vreme će pokazati hoće li SEI-600II i LSP-600 biti prvi u novoj generaciji kablova koja će postaviti nove standarde, ali, ako ništa drugo, spadaju u izabranu grupu kablova koji bi se mogli podvesti pod „najbolji koje sam ikada čuo“ Tekst preveden iz STEROPHILE-a

AUDIOMAT Intervju

AUDIOMAT Intervju

"Zadovoljstvo je najvažnije" (Haute-Fidélité Magazine)

U toku promocije izuzetnog Tango 2.5 konvertera imali smo zadovoljstvo da razgovaramo sa Audiomatovim konstruktorom Norbertom Clarisseom i da razmotrimo odluke i vrednosti koje su utisnule tako autentican i izuzetan Audiomatov pecat na tržište haj-faj uredaja.

Haute-Fidélité: Šta je istinska Audiomatova doktrina?

Norbert Clarisse: Mi smo tradicionalni majstori koji izraduju proizvode na nacin koji se maksimalno približava idealu inženjerskog kvaliteta. Sa druge strane, kao proizvodac mi se držimo podalje od "senzacionalisticke" reklame. Naš cilj nije da preplavimo tržište vec pre svega da se približimo zahtevnim ljubiteljima muzike koji žele da nabave besprekorne proizvode. Pojam zanatske veštine je od najveceg znacaja za nas zato što se majstor-zanatlija skrupulozno brine za svaki detalj svog rada bez obzira kako on beznacajan bio. Imajuci u vidu celokupan projekat on ništa ne ispušta iz vida. Njegovo iskustvo i znanje su na delu do zadnjeg trenutka kada je proizvod gotov. On neprekidno traži nacin da poboljša svoj rad. Vreme, istrajnost, strpljenje su esencijalni deo našeg pristupa. To je bila naša zvezda vodilja još od osnivanja 1985. godine. Ako mogu da dodam, a da ne zazvuci pretenciozno, bez te strasti sve se ovo ne bi desilo.

H.F.: Kako primenjujete ove principe u proizvodnom procesu kada je u pitanju proizvod poput Tango2.5 DAC-a?

N.C.: Pre i iznad svega on je zasnovan na iskustvu. Na primer, u odnosu na cenu proizvodnje, potrebno je uzeti u obzir cinjenicu da se ovde radi o deset godina testiranja, proizvodacke zarade, razvoja i usavršavanja elektricne šeme. Potom dolazi faza optimizacije gde poboljšavamo kvalitet komponenti ultra finim, ultra preciznim podešavanjima. Na primer, nivo bajas struje na izlaznim tranzistorima. Proveli smo nekoliko dana na ovom podešavanju pošto je moguce cuti i najmanju promenu.
Isto se odnosi i na podešavanje nivoa negativne povratne sprege na pojacalima. Ona se podešava do tolerancije od 0,25 dB uzimajuci u obzir toleranciju u faktoru pojacanja razlicitih komada iste cevi a takode i promenu faktora pojacanja do koje dolazi tokom vremena. Pošto nova cev ima manji faktor pojacanja od usvirane cevi to se uzima u obzir tokom podešavanja.

H.F.: Zašto je deo vaše opreme izraden sa cevima (pojacala) a ostatak sa tranzistorima (konvertori)?

N.C.: Naša pozicija je dosta jednostavna: koristiti pravu tehnologiju na pravom mestu. Na primer, mi ne znamo kako napraviti konvertor zaista vrhunskih performansi sa cevima po pristupacnoj ceni.
Dodati samo jedan sloj cevi na tipican konvertor za nas nema smisla. Jednostavno zato što je to jedan dodatni stepen koji ce proizvesti dve direktne posledice: prvo gubitak informacija a potom dodatak jednog više ili manje prijatnog cevnog tona svim diskovima.
Po našem mišljenju to nije ono od cega bi trebao da se sastoji cevni konvertor. On zahteva šemu spoja specificnu za cevi razvijenu tako da se dobije konvertorov izlazni nivo. Necu kriti cinjenicu da je takav projekat u punoj brzini u Audiomatu i da ce ocigledno biti daleko skuplji od tranzistorskog konvertora. Što se tice pojacala, ucinili smo nekoliko potpuno tranzistorskih pokušaja, ali u poredenju sa Préludeom ili Solfègeom, nedostajala im je "duša" koja je upravo ono što cini razliku, ona živahnost koja karakteriše dobro disciplinovanu cev.
Zapoceli smo pre petnaest godina bez predrasude da je cev bolja, da su naši preci shvatili sve i da mi treba samo da idemo njihovim stopama kada je u pitanju izrada pojacala. Nas nije "kupila" cev. Mi u stvari mrzimo karikaturalni cevni zvuk sa njegovom zaobljenošcu, nedostatkom ekstremno dubokih i visokih frekvencija i tim preterano toplim zvukom.
Kod Solfègea, na primer, imamo ravnomernu raspodelu dinamike preko celog spektra, suprotno od nekih "tranzistora" gde je ona koncentrisana na srednje tonove. Cak i kada su u pitanju detalji i transparentnost Solfège Referance je daleko odmakao. Neki tranzistorski uredaj bi zahtevao ogroman kapacitet snage da bi radio dobro. Za istu cenu, cevni uredaj ima vece šanse da zasvira korektno.

H.F.: Suprotno od onoga što neki govore cevna tehnologija nije potpuno prevazidena?

N.C.: Ne, uopšte ne. Sve to zavisi od nacina na koji je neka tehnologija primenjena. Razvoj komponenti i poboljšanja u našoj šemi spoja otvorili su nove perspektive po pitanju konstrukcije cevnih pojacala. Kao rezultat, sa kvalitetnim napajanjem, potpunim odsustvom negativne povratne sprege i mehanickim rešenjima primenjenim na našim pojacalima, u mogucnosti smo da dostignemo transparentnost najboljih "tranzistora" a u isto vreme sacuvamo fluidnost i harmonsko bogatstvo cevi.

H.F.: Kako vidite poziciju Audiomatovog proizvodnog programa?

N.C.: Najjednostavnije, razlika u ceni izmedu komponenti je uvek opravdana u odnosu na njihovu muzikalnost. Mi to nazivamo principom "sfere". Kako se krecemo naviše u hijerarhiji proizvoda sfera raste. Svi su parametri unapredeni. Što je važnija razmera stereofonskog doživljaja utoliko je širi frekventni spektar. Tako da su svi parametri pojacani.

H.F.: Nije li Audiomatova pažnja prema detaljima pomalo opsesivna?

N.C.: Ti detalji su osnov naših ekspertskih dostignuca. Svi ti mali detalji mogu da se cuju, posebno sada kada je naša šema spoja u potpunosti razvijena, kada smo ovladali implementacijom i kada je proizvod dostigao punu zrelost. Smatramo da je potrebno konstantno sve ponovo procenjivati.
Adekvatno uštimavanje u pojedinom trenutku na nekoj komponenti nije obavezno adekvatno godinu dana kasnije. Moramo uzimati u obzir evoluciju i ponovo sve preslušavati.

H.F.: Da li je osnovna šema spoja ista od samog pocetka?

N.C.: Da, od 1985. Moj brat Denis Clarisse, konstruktor svih naših proizvoda, osmislio je originalnu šemu pre petnaest godina. To je jedinstvena i ekskluzivna šema koju redovno poboljšavamo u skladu sa razvojem tehnologije i pojavom novih komponenti.

H.F.: Koje mere predostrožnosti preduzimate?

N.C.: Sve štampane ploce se ciste pojedinacno, što znaci da su svi lemovi prethodno zagrebani kako bi se detektovalo prisustvo mrtvih lemova pre sastavljanja uredaja. Sve komponente se povezuju rucno.
Elektricna kola se projektuju uz pomoc CAD-a uz primenu svih sigurnosnih kriterijuma (EC, etc). Ulažemo enormne napore da obezbedimo saradnju najboljih kooperanata što se pokazalo daleko od jednostavnog zadatka. Trenutno saradujemo sa visoko savesnim proizvodacem metalnih kucišta. On ide tako daleko da proverava debljinu nanosa boje na osnovnim presovanim limovima. Njegova tolerancija je manja od desetog dela milimetra. Poštujuci njegovu sugestiju mi sada koristimo boju sa prigušnim svojstvima koju je razvio nemacki Siemens za potrebe komercijalnih konzola. Svi specificni sklopovi od kojih se sastoji aparat doprinose kvalitetu zvuka. Kao posledica toga, svi naši proizvodi su opremljeni konusima koji su ugradeni direktno na šasiju. Cak i ugao pod kojim je konus izraden na strugu ima uticaj na zvuk i može da se jasno cuje. U pocetku smo koristili celik, danas koristimo mesing. U konvertorima su toroidni trafoi pricvršceni u istoj osi sa konusima radi postizanja optimalnog odvodenja vibracija. Svako malo poboljšanje unapreduje dinamiku. Aluminijumsko kucište nije samo atraktivno, ono obezbeduje nešto izraženije visoke tonove od celicnog kucišta koje daje malo tvrdi odziv u tom delu spektra. Stoga razlicite komponente reaguju razlicito na isti tretman. Zbog toga mi konstantno sprovodimo slušne testove. U svakom slucaju sve je moguce cuti. A svako ima razlicit odnos prema ovim fenomenima.

H.F.: Mislite da postoje razlicite "škole"?

N.C.: Apsolutno. Neki ljudi smatraju da jedina razlika koju je moguce cuti nastaje zbog mehanickih osobina uredaja. Drugi misle da je u pitanju napajanje. Za nas, neophodno je razviti dobru šemu spoja. Bez nje ste ograniceni i provodite vreme u popravljanju defekata. Traganje za neutralnošcu znaci da odbacujete "usaglašavanje defekata" onda kada je ono moguce. Mi uopšte nismo ubedeni da cevi daju cist zvuk. Šema spoja je ta koja im daje specifican zvuk. U stvari, dva pojacala opremljena istim cevima mogu da zvuce potpuno razlicito.

H.F.: Kako objašnjavate skok u kvalitetu izmedu Tanga 2.5 i njegovog prethodnika? Da li je to povezano sa korišcenjem standardne 24-bitne/96kHz tehnologije?

N.C.: Kada slušate standardne kompakt diskove (16 bita/44.1 kHz) standardni konvertor koji radi na 24 bita/96 kHz nema veliki uticaj sam za sebe. Sa druge strane, ono što ljudi ne znaju je da je neophodno unaprediti performanse elektronickih komponenti da bi se zadovoljile specifikacije propisane za 24 bit/96 kHz tehnologiju. Evo jednog primera: da bi postigli 24bit-nu kompatibilnost svojih konvertora Burr-Brown je morao da poboljša odnos signal/šum sa 120 na 130 dB. Ali da bi poboljšali šum morali su da smanje izoblicenja deset puta. Stoga su nove 24/96 specifikacije zahtevale još superiornije komponente. Ovo poboljšanje upotrebljenih komponenti je osnov poboljšanja uredaja a ne sam 24/96 standard. Pored toga, Tango 2.5 koristi ultra brzi numericki ulaz koji pravi razliku koju je moguce cuti na nivou jittera. Jitter je znatno smanjen. Da ne pominjemo razliku koju je donela optimizacija analogne štampane ploce za koju su nam bila potrebna više od cetiri meseca.

H.F.: Na kraju, šta ce biti vaši naredni proizvodi?

N.C.: Kada se tice konvertora bice tu dva vrhunska proizvoda iz našeg programa, Tempo 2.5 i Maestro ce se naci u prodaji u najskorije vreme. Maestro koristi cetiri 1704 K digitalno/analogna konvertora, teflonsku analognu štampanu plocu, doslovno jedan Farad (!) u napajanju, kucište u kombinaciji aluminijuma, olova i mesinga i simetricni analogni izlaz. Takode cemo pustiti u prodaju veliko cevno integrisano pojacalo opremljeno sa osam EL34 cevi koje ce imati deklarisanu snagu od 70 vati po kanalu. Potom ce se pojaviti referentno Opus 2 predpojacalo i 90 vatni mono blokovi, nakon toga 180 vatni ... Najkrace receno, mnogo rada u buducnosti i najlepša iznenadenja za slušaoce. Ova kombinacija održava u životu našu strast prema dobrom zvuku.

YBA Slušanje očima . . . i ušima

YBA Design YA201 integrisano pojačalo i YC201 CD plejer

YBA Slušanje očima . . . i ušima
Chris Martens (The Absolute Sound, Septembar 2006)

UREĐAJI NA TESTU